Wed12112019

Last updateTue, 06 Mar 2018 10am

Font Size

Profile

Menu Style

Cpanel
Back You are here: Home Tekstovi ISPRAVLJANJE KRIVE DRINE

Tekstovi, zapisi, reagovanja...

ISPRAVLJANJE KRIVE DRINE

Nedavno, vraćajući se autom s džuma-namaza iz Grabovaca sjedoh jednog insana. Selam, kako si, jel ugrijalo, šta ima, odakle si... dođosmo i do toga da je nekad radio u konjičkoj IZGRADNJI. Pitam ga je li znao mog rahmetli babu i ispade da su bili skupa u brigadi. Bio je i minobacačlija uz rat na našoj planini pa mi zna i rahmetli dedu. Kaže pazio ih dedo koliko je mogao, donosio mlijeko i mliječne proizvode svakog jutra. Kontam u sebi dok mi je ovo govorio, ako mu je rekao da je radio s babom rahmetli, a bezbeli da jeste, dedo bi mu i krvi svakog jutra davao da je trebalo.

U razgovoru mi ovaj insan reče da se babo rahmetli zadnjeg dana na poslu, pred rat, poselamio s njima uz riječi: Da Bog da se opet sastali čista obraza!

Babo rahmetli koliko ja pamtim nije bio baš govorljiv, vjerujem da je većinu velikih riječi zadržao za sebe, ali ova rečenica mi toliko ozari srce da nisam ni pokušao pripitati čovjeka o tom zadnjem njihovom danu, da ne kaže šta što bi mi pokvarilo tu ozarenost. 
Meni je baš trebala takva jedna rečenica, jer, nekako, pored mnogih drugih koje sam pamtio od svog rahmetli babe, sve do ove koju mi čovjek kaza i koju sad sa slašću propuštam kroz misli, vrhunila je jedna druga: "Ne ispravljaj krivu Drinu!

Možda babo rahmetli nju i nije toliko često ponavljao koliko se možda zbog doze prijekora koji se u njoj krije zarezala u moje pamćenje. 
Često sam uz rat, pušeći "Drinu" razmišljao o tim njegovim riječima. Posebice ono kad se kutija isprazni pa se dvije tri cigarete u njoj pod dejstvom džepa zgužvaju. 
Polahko sam ih vadio i pažljivo peglao da ne puknu.

Ljubav je čudo. Može mom razumu danas neko iznijeti niz dokaza svakojakih o vrijednosti života i ja ću ga poslušati, manje-više, koliko mogu, al da mi svi mudraci svijeta dođu i kažu da treba ispravljati krivu Drinu ja se ne bih složio, ne što vjerujem da su manje pametni od mog babe, nego čisto zato što nisu moj babo. 
Vjerovatno i ja često kroz život ne slušam postupcima naum i mudrost rečenu ovom izrekom ali svejedno je volim i ponavljam. Doduše, odnedavno puno češće razmišljam o ovoj: "Da Bog da se opet sastali čista obraza!"
Znao sam da je babo rahmetli dobro znao šta nam se priprema ali ako je ovu rečenicu izgovorio glasno pred kolegama onda je znao i bolje nego ja to mislim.

A moj rahmetli dedo! 
To je bio šutljiv insan, na momente prijek ali opšti dojam emocija prema njemu je topal, pretopal, i ma koliko bio šutljiv nije mogao zatomit svu količinu ljubavi i mehkoće koju je nosio u sebi. Vjerujem da je u stvari i njegova šutnja i strogost bila maska kojom je to probao sakriti. 
Nije kod nas bilo nekog pretjeranog milinkanja, grljenja i ljubljenja koje dječački život ište ali emocija nije falilo, pogotovo u ratnim vremenima, kada je nakon šehadeta rahmetli babe dedo popustio učkure svoje strogosti i sjećanje na nj redovno zalijevao suznim očima. 
Bojao sam se kako će podnijeti moj odlazak od kuće, hoće li ga strah za moju sudbinu pokositi? Bojao sam se d aće reći da ne idem, jer da jeste ja ga, onakav kakav sma bio, ne bih poslušao pa bi mi taj čin bez njegova blagoslova bio težak. 
Možda zato nije ni rekao da ne idem. A možda to nije rekao i iz jednog drugog razloga za koji bih se zakleo da sam ga vidio u njegovim očima. 
Ponos! Hrabrost! Čast! Sve priče koje pamtim od njeg iz djetinjstva govorile su o hrabrosti, viteštvu, ponosu, časti... Od onih o dvosjekloj sablji hazreti Alije do onih o Hrnjica Muji i Halilu... 
Kad Allah nekom hoće da ispuni želju, On mu je ispuni. 
Ja nisam bio vojnik od velikih podviga. Kad pitaju ko će ja bih dizao ruku al se nisam nalazio u prvim redovima ako je bilo ikog drugog d aga propustim preda se, no, imao sam u gradu imenjaka i prezimenjaka, slične visine i istog godišta, crnomanjast ko i ja da bi teško neko kome se o nama priča raspoznao o kom se radi po samom opisu. 
On je bio žestok diverzant i hrabar borac o čijim se podvizima pričalo. 
Tako se desilo da je neko od minobacačkih posada koje su bile smještene na planini blizu kolibe u kojoj je dedo proveo rat čuo za podvige mog imenjaka, i iste ispričao mome dedi kao moje jer je mislio, kad mu je dedo rekao moje ime, da sam to ja.
Koji mjesec kansije i ja sam bahnuo da obiđem dedu i nenu i nena mi pripovidi tu zgodu uz opasku da se čuvam i ne jarebičim dosta je ona od svoje žigarice za rat dala... tamam htjedoh da kažem kako ne treba sekirat kako to i nisma ja nego drugi Esad al' onda pogledah u dedine oči natopljene suzama al' i onim iskonskim insanskim ponosom da sam zašutio...

 

PIŠE: ESAD BAJIĆ

Klub knjige

 "Lijepa riječ"

Naša izdanja

Naša izdanja

Video

Naš youtube kanal

TEKSTOVI

Tekstovi E. Bajić

Fotogalerije

Fotografije

Fondacija "LIJEPA RIJEČ" Konjic, 

Šehidska br.4 , 88400 Konjic, Bosna i Hercegovina

Žiro račun: 1606040000027757, Vakufska banka DD Sarajevo, Filijala Mostar, Poslovnica Konjic

Fondacija je upisana u registar fondacija Federacije Bosne i Hercegovine broj 126, Knjiga I registra, dana 29.06.2012.g.

Identifikacijski broj: 4227768270006

 

Novo u štampikriske-uspomena

Esad Bajić,

KRIŠKE USPOMENA

Konjic 2017.

Fondacija "Lijepa riječ" Konjic,2017.